Мајине Пчелице

Празници и обичаји – 02.12.2020.

Час почињемо гледањем презентације на видео биму.

Решавање укрштенице:

Са ученицима одиграти мотивациону игру у којој ученици одговарају на постављена питања, а након уписаних појмова у дата поља долазе до решења: празник. Објаснити им начин решавања.

  1. За рођендан добијамо…
  2. За рођендан дувамо свећице на…
  3. За Ускрс фарбамо…
  4. Ко нам, по веровању, доноси поклоне за Нову годину?
  5. Нова година почиње у…
  6. Деда Мраз долази у санкама које вуку…
  7. Када славимо Бадње вече, у кућу се уноси дрво које називамо…

 

1.
2.
3.
5.
6.

 

7.

Слова у наслову су помешала места. Откријте о чему ћемо говорити на данашњем часу.

Када ученици открију наслов, истаћи задатке часа и најавити наставну јединицу.

Данас ћемо учити о празницима које обележавамо ми или наши суседи.

Истичем да празником називамо сваки онај дан када нешто прослављамо и када је цела породица код куће на окупу. Тада често ученици не иду у школу, а родитељи имају слободне дане и не иду на посао.

Празници су дани када славимо неки важан догађај.

Истичем да постоје породични, верски и школски празници. Указујем на то да сваки празник подразумева одређени начин понашања.

Говорим ученицима да постоје и државни празници, али да ће о њима више сазнати у наредним разредима.

 Различитим обичајима обележавамо различите празнике.

Док говоримо сваком празнику понаособ,  на табли записујем назив сваког празника, како би ученици у завршном делу часа преписали називе у своје свеске и илустровали их.  Празнике записујем у две групе – породични и верски, без упознавања деце са начином поделе. На тај начин се ученике постепено уводим у прегледно и систематично бележење података, како би и они сами могли да пишу белешке, мапе ума и слично.

Рођендан

Питам ученике да ли свако од нас има неки празник који слави са својом породицом, а посвећен је само нама (рођендан). Говорим ученицима да тог дана прослављамо дан свог рођења и да наш рођендан не славе сви други људи које ми не познајемо (као што, на пример, неке друге празнике прославља већина људи).

Напомена: На свету има много оних који су рођени истог дана када и ми и да они тада исто славе свој рођендан. Упућивање на могуће случајеве у самом одељењу, уколико их има.

Истичем да је рођендан породични празник, прослављамо га са својом породицом, рођацима и друговима и другарицама. Питам ученике како они прослављају рођендан (упутити их на слике у уџбенику и у презентацији).

Питам ученике да ли су чули и да ли знају ко је био Свети Сава. Свети Сава се прославља 27. јануара. Тај празник се прославља и као школска слава. Питам ученике: Да ли знате зашто? (Први учен човек међу Србима који је описмењавао неписмене људе и учио их стварима важним за живот. То се данас учи у школама, које тада нису постојале.)

Дан школе

Питам ученике да ли знају када је дан њихове школе. Истичем да свака школа има Дан школе и да он није исти за све школе. Свака слави одређени датум, који је у историји школе био значајан за саму школу. Описујем ученицима како се у школи прославља овај дан.

Нова година

Слушање песме Деда Мраз, коју изводи хор Колибри.

Подстичем на разговор о песми питањима: Чије санке јуре преко брда, преко брега? (Санке Деда Мраза.) Шта спрема Деда Мраз? (Поклоне.) На које весеље нам стиже Деда Мраз? (На прославу Нове године.)

Истичем да је Нова година породични празник. Тада се не иде у школу, сви људи су тог дана на одмору и најчешће у оквиру своје породице прослављају овај празник.

Питам ученике како они прослављају овај празник и подсетити их на кићење јелке, новогодишње украсе, пакетиће.  Да ли се овај празник слави само код нас или у читавом свету?

Нова година се  прославља 31. децембра, а да је 1. јануар први дан нове календарске године.

Да ли Нова година стиже у исто време људима на целој планети Земљи?

Наглашавам да људи у другим деловима света прослављају Нову годину и неког другог датума, не славе је сви 31. децембра.

Следи разговор о песми коју су слушали.  Ученике питам: О чему се пева у песми? (О Божићу.) Ко је рођен на Божић? (Христ.) Где се родио? (У пећини у слами.)

Питатам ученике како они прослављају Божић. Наставити разговор о Бадњем дану и народном обичају сечења бадњака (дрво храста), о одласку у цркву, сечењу умешеног колача (чеснице), уношењу сламе и бадњака у кућу, о храни која се спрема, о уношењу жита у кућу, о доласку положајника (прва особа која на Божић уђе у нашу кућу), о здравицама и поздрављању других људи у време Божића.

Објашњавам да је Божић значајан верски и породични празник. Божић већина људи у Србији прославља 7. јануара. Тог дана је рођен Исус Христ. Говорим ученицима још и то да неки наши суграђани прослављају Божић другог датума, 25. децембра.

Божић

Слушање песме Божић, Божић, благи дан, Ђурђеви ступови.

https://youtu.be/RvkwsNHlzgA

Следи разговор о песми коју су слушали. Водити ученике питањима: О чему се пева у песми? (О Божићу.) Ко је рођен на Божић? (Христ.) Где се родио? (У пећини у слами.)

Питам ученике како они прослављају Божић. Наставити разговор о Бадњем дану и народном обичају сечења бадњака (дрво храста), о одласку у цркву, сечењу умешеног колача (чеснице), уношењу сламе и бадњака у кућу, о храни која се спрема, о уношењу жита у кућу, о доласку положајника (прва особа која на Божић уђе у нашу кућу), о здравицама и поздрављању других људи у време Божића. Божић значајан верски и породични празник. Божић већина људи у Србији прославља 7. јануара. Тог дана је рођен Исус Христ. Рећи ученицима још и то да неки наши суграђани прослављају Божић другог датума, 25. децембра.

Ускрс

Питањима водити разговор: За који празник се фарбају јаја? (Ускрс.) Зашто се прославља тај празник? Уколико ученици не одговоре, објаснити да је Ускрс или Васкрс највећи хришћански празник. Објаснити да је Ускрс верски и породични празник.

Питати ученике како они прослављају овај празник.

Крсна слава

Питати ученике да ли неко од њих прославља крсну славу. Водити разговор: Која слава је у питању? Какви су обичаји када се слави крсна слава? (Указати на илустрације) Крсна слава је верски и породични празник.

Бајрам

Истаћи да људи муслиманске вероисповести славе Бајрам, верски и породични празник. Ученици муслиманске вероисповести причају осталима о обичајима своје вероисповести.

Ханука

Истаћи да је ханука велики јеврејски празник. То је прослава победе Израелаца над непријатељима.

ДОДАТНО О…

ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ

БОЖИЋНА ЧЕСНИЦА

Чесница је погача или хлеб без квасца који се меси на божићно јутро. За овај обичај се везују бројна веровања. На пример, верује се да ће стављање одређених предмета у чесницу породици домаћице која је меси у наредној години донети срећу и благостање – у чесницу се ставља метални новчић да би породица следеће године била богата, парче дрена или бадњака за здравље и снагу.

СЛАВСКИ КОЛАЧ

Слава је српски верски празник који је посвећен неком хришћанском свецу за којег се верује да представља заштитника породице. Породична слава се преноси са оца на сина. Празновање славе почиње јутарњим одласком у цркву, где свештеник благосиља славски колач. Тај колач се украшава различитим фигурама од теста, а понекад се кити цвећем и воћем. Постоје различити обичаји везани за славски колач – домаћин га три пута обрће са свештеником или одабраним гостом који се назива колачар. Колач се затим најчешће ломи на четири једнака дела. Верује се да славски колач обезбеђује здравље и изобиље породице.

УСКРШЊА ЈАЈА

Ускрс је, поред Божића, најзначајнији хришћански празник. У веровањима многих народа сматра се да јаја представљају извор живота. Постоје разни митови како је свет настао из јајета. За Ускрс се фарбају и шарају јаја. Обавезна боја при фарбању јаја је црвена боја јер се она према веровању везује за ускрснуће Исуса Христа. Прво обојено јаје назива се чуваркућа и оно треба породици да донесе здравље и плодност. Јаја се за Ускрс дарују и размењују, а најпознатији обичај везан за овај празник је куцање јајима.

БАЈРАМ

Муслимани током године славе два Бајрама – Рамазански бајрам и Курбан-бајрам. Жене и мушкарци имају различите обавезе током овог исламског празника: домаћице припремају празничну трпезу, а мушкарци дарују храну и новац онима који немају довољно, као и деци и родбини.

ХАНУКА

Ханука је јеврејски празник који се још назива и празник слободе и светлости јер се слави као успомена на ослобођење града Јерусалима. Обичај је да се током осам дана пали по једна од осам свећа у свећњаку. На тај дан деца добијају поклоне.

 

Питати ученике како можемо честитати некоме рођендан, Нову годину, Божић или неки други празник ако нисмо у могућности да се видимо са том особом. (Помоћу честитке.) Нагласити да се све чешће преко интернета и мобилним телефонима шаљу и електронске честитке.

Приказати ученицима различите слике и питати их која слика би одговарала којем празнику. Ученици могу на часу ликовне културе нацртати честитку за одређени празник подстакнути сликама у презентацији.

Задата:

У свесци нацртати како славе у породици и школи празнике.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *